Zasjeda je postavljena, pazi se! Jedan vrabac u prašini ugleda zamku za ptice, pa upita: „Ko si ti?” Odgovor je glasio: „Ja sam samo jedan Allahov rob!” Vrabac upita: „A zašto sjediš u prašini?” Zamka reče: „Iz skromnosti pred Allahom!” Vrabac ponovo upita: „A zašto toliko spuštaš krila na zemlju?” Zamka: „Iz strahopoštovanja pred Allahom!” Vrabac: „Zašto ti je toliko zategnut srednji dio?” Zamka: „Zbog spremnosti da budem od koristi drugima.” Vrabac: „A kakvo ti je to zrno?” Zamka: „Ovo sam pripremila da udijelim sadaku!” Vrabac: „A bi li ga meni dala?” Zamka: „Ako si u potrebi, uzmi ga!” Vrabac se približi, pade u zamku i od silnog bola jeknu! Zamka reče: „Pričaj ti sada što hoćeš, ali iz mojih kandži se nećeš izvući!” Vrabac s kajanjem: „Utječem se Allahu od onoga ko govori poput tebe a radi ovakva djela! Znaš li šta je zamka a ko je vrabac? Zamka je dunjaluk, a vrabac – to smo ja i ti.
