Najnoviji sukob između Izraela i Palestine u pojasu Gaze još jednom je stavio fokus na moderni fenomen ‘hibridnog ratovanja’. Dronovi, navođene rakete protivzračne odbrane, moderna borbena vozila i razne vrste vojnih robota su već više od jedne decenije u upotrebi, a svi oni zavise od obučenosti vojnika i njihovih tehnoloških i računarskih znanja i veština.
Virtuelni napad na pravog protivnika
Hibridno ratovanje je deo nove strategije ratovanja velikih sila – SAD, zemalja NATO-a, Kine, Rusije, kao i nekih zemalja BRICS saveza, a kombinuje standardne i proverene vojne jedinice sa sajber i elektronskim napadima, sajber i industrijskom špijunažom, kao i korišćenjem ne-konvencionalnih metoda (hakeri i stručnjaci civili, pa čak i diplomate).
Za prvi pravi hibridni rat se smatra sukob između Izraela i snaga Hezbolaha 2006. godine. Hezbolah je i sam, po svojoj organizaciji ne-konvencionalna vojna snaga, budući da je u suštini reč o političkom pokretu, a koji ima logističku podršku drugih velikih sila u regionu, prvenstveno Irana. U sukobima je tada učestvovalo oko 3.000 boraca Hezbolaha i više od 30.000 vojnika Izraela. Hezbolah je po prvi put u moderno doba koristio male jedinice (nazvane ćelije), koje su koristile protiv-tenkovske bacače, male minobacače i pešadijsko oružje, ali i diverzione tehnike poput napada na trafo-stanice, puteve snabdevanja i telekomunikacije. Zanimljivo je i da su ove ‘vojne ćelije’ često delovale sa civilnih zgrada, pa čak i sa komercijalnih ili Vladinih objekata.Takođe, 2006. je prvi put korišćen veliki broj fotografija i video zapisa, koji su deljeni na internetu i tadašnjim forumima, a u kojima su se ‘promovisali’ uspesi Hezbolaha. Ovakav vid interne propagande i plasiranja (dez)informacija će ubrzo nakon toga usvojiti i druge oružane frakcije i terorističke organizacije, poput Islamske države – ISIL (koja se od samog početka svog delovanja oslanjala na Internet).
Jedan od oblika hibridnig ratovanja je i korišćenje komercijalnih kompanija za obezbeđenje ili neformalnih grupa i ‘udruženja građana’ u trećim zemljama za postizanje vojno-političkih ciljeva. Rusija, kao globalna sila, često koristi ovakve ‘ugovorce’ (military contractors) poput ‘Wagner Grupe’ za svoja delovanja u Siriji, Donjecku i Ukrajini. Kada se ovo kombinuje sa ekonomskim merama, među kojima je česta podrška raznim političkim opcijama, strankama i nevladinim, pa čak i verskim organizacijama i zajednicama, u praksi je tada veoma teško (a vrlo često i nemoguće) odgovoriti jasnim merama. Najbolji primer je pomenuti sukob u Donjecku i na istoku Ukrajine, koga stručnjaci i istoričari već klasifikuju kao ‘Rusko-Ukrajinski rat’. Zbog svog specifičnog položaja, mešovitog stanovništva i ekonomskih prilika, situaciju u Donjecku nije lako rešiti ni vojnim, ni političkim sredstvima.
Rusija takođe ima posebnu jedinicu “državnih hakera” pod imenom APT28. Iako Rusija (naravno) već godinama unazad negira da APT28 uopšte postoji, zapadne službe, uključujući CIA, NATO i Interpol imaju za nju čak niz naziva – Pawn, Sofacy, SEDNIT, a kompanija Microsoft je naziva Strontium. Zanimljivo je i da se sami hakeri pri nekim od napada potpisuju kao “Fancy Bear” (Medved Šmeker) i “Cozy Bear” (Medved Veseljak). I stručnjaci za internet bezbednost iz kompanije “Kaspersky” su više puta potvrdili da je Fancy Bear zapravo APT28, te da se čak i sami pripadnici ove jedinice međusobno oslovljavaju sa Bear 1, Bear 5, Bear 8, itd.
Fancy Bear postoji verovatno od 2000. godine, a aktivni su u napadima od 2006. Grupa je specijalizovana za napade na računarske mreže Vlada, vojnih organizacija, kao i međunarodni sektor nevladinih organizacija. Za sada se pouzdano zna da Fancy Bear stoji iza napada na Parlament Nemačke (Bundestag), Parlament Norveške, Francusku TV kuću TV5 Monde, Belu Kuću, Demokratsku stranku SAD-a, OSCE, pa čak i izbornu kampanju francuskog predsednika Emmanuela Macrona.
Smatra se da Fancy Bear ima oko 1.500 pripadnika, a najverovatnije rade iz zgrade pod upravom Ruske službe GRU pod imenom “Jedinica 26165”.
Sa druge strane, njihov kineski pandan ima daleko veći broj pripadnika, kao i resursa. Jedinica Kineske narodne armije “61398”, koju Zapadne službe nazivaju Comment Panda, Byzantine i GIF89 ima više od 20.000 stalnih i još pedesetak hiljada izdvojenih pripadnika u drugim granama Kineske armije.
Ova jedinica je toliko bitna da radi pod direktnom komandom Drugog biroa Generalštaba, što je najbliže samom državnom i vojnom rukovodstvu Kine. 2011. je otkriven veoma napredan računarski virus pod imenom “Shady RAT”, koji je neprimećen radio skoro pet godina, a korišćen je za napade na više od 70 kompanija i organizacija, uključujući i Ujedinjene nacije i državne agencije u SAD-u, Južnoj Koreji, Tajvanu i Vijetnamu.
2019. godine Izrael je bombardovao naizgled običnu civilnu zgradu u Gazi. Ipak, zgrada nije bila obična – bio je to centar sajber operacija i ‘vojnih hakera’ Hamasa. Napad je usledio nakon hakerskog napada na servere i računare Izraelske Vlade, na koje su tada postavljene propagandne poruke ove organizacije. Ipak, ovo nije bio prvi takav slučaj.
Junaid Hussain je bio jedan od globalno najpoznatijih i najopasnijih hakera. Rođen u Velikoj Britaniji, u porodici koja se doselila iz Pakistana, Hussain je od malih nogu pokazivao veliki talenat za prirodne nauke i informatiku. Sa samo osamnaest godina uspeo je da napadne servere Britanske Vlade i dođe do nekih od podataka bivšeg premijera Tonija Blera, koje je nakon toga i objavio onlajn. 2013. godine Hussain je otputovao u Siriju, i ubrzo postao ključni čovek sajber-terorističke organizacije nazvane ‘Sajber Kalifat’ (Cyber Caliphate). Ova organizacija je u periodu od 2013. do 2015. izvršila na hiljade sajber napada na računare i sisteme kompanija, medija i raznih organizacija na Zapadu, među kojima je nekoliko medija u Francuskoj i Nemačkoj, kao i Twitter nalozi velikog broja američkih medija.
Koliko je Hussain bio važna ličnost u hijerarhiji ISIL-a, svedoči i podatak da je u to vreme bio treći na listi najtraženijih Pentagona i Vlade SAD, odmah iza tadašnjih vođa ove organizacije Abu-Bakir Al Baghdadia i Mohhameda Emwazia, poznatijeg kao ‘Jihadi John’. Junaid Hussain je ubijen, zajedno sa nekoliko svojih telohranitelja, u zračnom napadu koji je izveo bespilotni dron, u Sirijskom gradu Raqqa u avgustu 2015. Njegova lokacija je otkrivena tako što je preuzeo fajl na svoj laptop, a sa svojeg email naloga, koji je sadržao specijalni računarski virus (phishing malware), koji je zauzvrat koalicionim snagama poslao njegovu lokaciju. Hussain je takođe bio poznat i kao neko ko često koristi decu kao ‘živi štit’, a nakon njegove smrti se spekulisalo da je u ovu svrhu koristio čak i sopstvenog sina.
Milan Stamenković, IT stručnjak, kaže da se sve naše onlajn informacije mogu koristiti i u maliciozne svrhe:
“Zamislite koliko ste informacija podelili onlajn za sve godine koliko koristite vaš računar ili smartfon. Često se kaže da nas internet, razne aplikacije i društvene mreže poznaju bolje od nas samih – i to je u većini slučajeva tačno. Korisnici moraju da shvate da je broj onlajn opasnosti i rizika jednak ili čak veći onima u stvarnom svetu. Krađa identiteta, zloupotreba ličnih i privatnih informacija, pa čak i preuzimanje vaših uređaja od strane hakera (ransomware) su postali svakodnevnica, čak i u Srbiji i na Balkanu. Iako se često misli da anti virusni softveri, ili novi uređaji više klase garantuju našu onlajn bezbednost, to u praksi nije tako. Jedino rešenje je edukacija korisnika, stalno objavljivanje informacija o novim onlajn pretnjama, kao i ‘zdrav razum’ prilikom korišćenja Interneta” objašnjava Stamenković.
Ratovi bez vojnika
U bliskoj budućnosti, na bojištima će biti malo vojnika – ili ih neće biti uopšte. Najnoviji dronovi, koje podjednako razvijaju SAD, Kina i Rusija, ali i Indija i neke Evropske zemlje, koristiće veštačku inteligenciju (Ai) kako bi same letele, birale ciljeve, kao i najbolje načine i sredstva za napad na njih. Procenjuje se da će do 2050. trećinu vojnih jedinica u velikim armijama činiti elektronsko-izviđačke i obaveštajne jedinice.
Jedna od najboljih jedinica ovog tipa je ‘Jedinica 8200’ (Unit 8200) Izraelskih obaveštajnih snaga (SIGINT) . Iako ne postoji puno javno dostupnih podataka, stručnjaci smatraju ovu jedinicu za jednu od najobučenijih i najsposobnijih kada je sajber ratovanje u pitanju. Ono što je poseban kuriozitet je i da u pitanju najmlađa takva jedinica u svetu – njeni pripadnici imaju između 21 i 25 godina.