Munja i njene boje – šta utiče na boju munje?
Dok čitate ovaj tekst, na planeti besni oko 2.000 oluja sa grmljavinom, a svaka od njih u sekundi proizvodi 200 pražnjenja statičkog elektriciteta, koja se reprezentuju kroz munje i grmljavinu, piše World Atlas.
Danas, kad nas je iznenadilo ovoliko nevreme, čini mi se da postoji interesovanje za sve što je u vezi sa tim. Priča i objašnjenja ima mnogo, ali evo jedne kratke priče o bojama munje.
Munja, fascinantna i opasna pojava, može izazvati velike štete na objektima i ubiti ljude i životinje. Munja može biti najrazličitijih boja, a to zavisi od nekoliko atmosferskih faktora – prašine, vlažnosti, izmaglice… Temperatura munje je takođe važan faktor. U trenutku udara u zemlju ili objekat, munja je obično crvene ili narandžaste boje. Najčešća boja koju viđamo je bela, ali munje mogu biti i žute, plave, ljubičaste, čak i zelene.
Boja munje nam pruža informacije o oluji i vremenskim uslovima. Najčešće su bele munje, koje ukazuju na nisku koncentraciju vlage u atmosferi. Takođe, bele munje su jedne od najjačih i najopasnijih, jer imaju najvišu temperaturu koja dostiže čak 27.760 stepeni celzijusa.
Žute munje se mnogo ređe viđaju. One su hladnije od ostalih i govore nam da je u pitanju suva oluja sa velikom količinom prašine.
Ljubičaste i plave munje su najčešće praćene kišom i gradom. Plave munje putuju veoma brzo i udaraju iznenada, zbog čega su veoma opasne.
Zelene munje su prava misterija i veoma je teško uočiti ih jer su uglavnom skrivene unutar oblaka.