Utihnula je teška artiljerija na Manjači, ali poruke sa zajedničke vežbe bosansko-hercegovačkih i američkih snaga i dalje odzvanjaju regionom.
Bez obzira što se radilo o bilateralnoj vojnoj vežbi, što je više nego redovnoj pojavi u današnjem modernom svetu, daleko od toga da je bilo reči o običnoj vojnoj vežbi. Po mnogo toga se simulacija borbe na Manjači razlikovala od ostalih vojnih vežbi. Poruke o snažnoj podršci evroatlanskim integracijama, integritetu i suverenitetu BiH, najmoćnije sile dosta. Činjenica i da je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, očigledno, imao važnija posla tog dana i da jedini iz tog tela nije našao zashodno da bude na Manjači, takođe je poruka koja ovu vežbu čini neuobičajenom.
Dodik kao da ima preteranu potrebu da se ponaša poput “medveda u staklarskoj radnji”. Od svojih nekadašnjih prijatelja pravi neprijatelje, inati se i gde treba i gde ne treba, a nacionalizam koristi u onoj meri koji mu je neophodan ne bi li učvrstio svoj boravak na vlasti. Ne treba zaboraviti da je uz Mila Đukanovića najdugovečniji vlastodržac u regionu. Poput mase drugih političara, Dodik nije sposoban da sujetu ostavi po strani i da napravi i po neki državnički potez. Amerikanci dobro znaju sa kime imaju posla. Nemaju oni nikakve dileme. Dodik je taj koji sebe sve dublje i dublje zakopava u tamni vilajet svojih političkih zabluda.
Više nego inteligentna poruka Amerike
Da se pojavio na vojnoj vežbi, zajedno sa svojim kolegama iz Predsedništva, bio bi to potez vredan pohvale. Još ako bi rekao koju reč, bio bi to pravi pogodak, tačno u metu. Prebacio bi lopticu na svoje kolege koji bi dobro morale da razmisle da li da se pojave ili ne kada u bliskoj budućnosti dođe do realizacije planirane zajedničke vežbe vojnih snaga BiH i Srbije, takođe na Manjači.
Da je pricipijelan, čovek od integriteta i morala, upravo zarad ideja koje godinama unazad prodaje naivnom narodu, Dodik ne bi trebalo da se pojavi ni na toj vežbi. Šta će on na poligonu gde njegovi sunarodnici vežbaju gađanje bojevom municijom sa predstavnicima države koja podržava Dejtonski sporazum i integritet BiH? Valjda treba da ima iste aršine za obe države koje podržavaju i Dejton i integritet zemlje čiji je član Predsedništva, i Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
Zajednička vojna vežba BiH i SAD-a je više nego inteligentna poruka Amerike, kako Dodiku, tako i ostatku napaljenih glava koje veruju u ostvarivanje sna o Velikoj Srbiji, ili o njenoj modernizovanoj i romantizovanoj verziji – Srpskom svetu. Što pre svi shvatimo da je BiH država uređena na osnovu Dejtonskog sporazuma, željna napretka, života i uživanja, biće bolje po sve. Nacionalisti svih boja moraju da budu stavljeni pod hlad šljive, ljiljana i oveće šahovske table. Dramatične podele i promene bosanskohercegovačkog uređenja nisu moguće bez novog prolivanja krvi. Do te krvi nemoguće je doći ako međunarodna zajednica ne bude ponovo okrenula leđa, a Amerika je upravo poručila na ovoj vežbi da tako nešto neće da učini. Dok kažeš keks, NATO snage mogu da uđu na teritoriju BiH iz mnogih pravaca. U Republiku Srbiju vojna pomoć može da uđe samo iz Srbije, ali to malo deluje nerealno u stvarnom životu. Rusija je na bezbednoj udaljenosti i bez želje i volje da se dodatno upetljava, a Kina je još dalje.
‘Ništa naročito’
Bez obzira što za Dodika pomenuta vojna vežba nije bila “ništa naročito”, njen ceo kontekst je nešto što mu svakako ne ide u korist. Politika inaćenja nije pametna i srpski narod je imao isuviše prilika da tako nešto shvati. I ko zna, možda je i dobro što danas u svetu postoje “policajci” koji, koliko-toliko, regulišu neku ravnotežu u vasioni.
Ta ravnoteža nije uvek u skladu sa našim željama i htenjima, ali sila Boga ne moli. Kada neko nije sposoban sam da reguliše odnose u svom dvorištu, uvek će se pojaviti neko ko će to da uradi umesto njih, a to ne mora uvek i da znači nešto dobro po bilo koga.
Za srpskog člana Predsedništva BiH ova vežba nije “ništa naročito”, jer je njegovo slepilo prouzrokovano čestim prisustvom sličnim vežbama u Srbiji, čiji je neizostavni dekor. Nema dileme da bi Dodik sutra prisustvovao vojnoj vežbi srpske vojske i sa američkim i sa NATO snagama u Srbiji, ali na Manjači – ne.
Srbija je proteklih dana bila prezauzeta nekim drugim pričama, pa se preterano nije ni bavila vežbom na Manjači. To i nije tako loše. Mnogo je pametnije od Dodikovog ponašanja. Ne treba sumnjati da u Srbiji postoji ekipa koja poput zapete puške čeka tu najavljenu vežbu na Manjači koja bi, po njima, sigurno bila bolja, jača i kvalitetnija od ove minule sa Amerikancima. Svet zabluda je nešto u čemu žive mnogi srpski političari. Naročito oni na vlasti. Neiscrpne teme iz devedesetih ih i dalje održavaju u životu zahvaljujući narodu koji i dalje veruje u priče o nebeskoj pravdi. Zabludelih ima i u BiH, nije to ni tajna ni novost. Problem je u tome što ih i dalje ima isuviše, na svim stranama.
Problem bh. društva
U međuvremenu, gotovo u isto vreme dok bh. i američke vojne snage nisu štedele Manjaču, u Srbi je bila u toku zajednička vežba i obuka vojski Srbije i Rusije. Slučajnost, teško. U današnjem svetu verovati u slučajnosti je slično verovanju u Andersenove bajke. Rusi, za sada, nisu “tukli” brda po Srbiji, ali ne treba sumnjati da će se i to uskoro desiti.
Vojna vežba na Manjači je još pokazala osnovni problem sa kojem se bh. društvo danas susreće. Aktuelne političke strukture u BiH nisu sposobne da iz 2:1 pređu u 3:0, i to je ono što ne da državi da diše punim plućima. A, ni pluća nisu baš u najboljem stanju. Zato nije na odmet, ponekada, i da neko brdo malo strada. Bolje brdo, nego ljudi.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.